• JPD

Paušalno oporezivanje

U Srbiji trenutno posluje oko 110.000 preduzetnika u paušalnom režimu, što je više od 30% svih privrednih subjekata – računajući i preduzetnike i privredna društva. Posmatrano po delatnostima, najviše je paušalaca taksista (12.458), zatim slede pravni poslovi (10.028), frizeri (7.436), programeri (6.820), i konsultanti (5.357).

Nešto manje od polovine svih preduzetnika su u paušalnom režimu oporezivanja, a ostali su u režimu vođenja poslovnih knjiga, odnosno lične zarade; i pored toga, više javnih prihoda (poreza i doprinosa) se naplati od preduzetnika paušalaca nego od onih koji su u drugim režimima oporezivanja.

Sa nivoom od preko 30%, nezaposlenost kod mladih u Srbiji je među najvećima u Evropi. U isto vreme, samo oko 7% mladih kod nas ima status poslodavca ili inokosno zaposlenih. Ovakvo stanje je, između ostalog, posledica i teškoća vezanih za status preduzetnika u našoj zemlji.

Postojeći sistem paušalnog oporezivanja opterećuje i preduzetnike i poreske službenike nepotrebnim administriranjem, dok s druge strane donosi nepredvidivost troškova poslovanja i ostavlja prostor za zloupotrebe. Kao najčešće prepreke za poslovanje paušalci navode sledeće probleme:

  • Kada započinju posao, preduzetnici ne znaju da li će im biti odobren status “paušalca” i kolike će poreze i doprinose morati da plaćaju, jer se o tome odlučuje tek nakon što registruju firmu. Samim tim ne mogu da procene da li im se uopšte isplati da pokrenu biznis.
  • Procedure kroz koje prolaze paušalci su nepotrebno komplikovane i često besmislene, zahtevaju obilaske nekoliko službi i dugo čekanje na dobijanje potvrda koje su inače odmah dostupne elektronski.
  • Status paušalnog obveznika se zloupotrebljava da bi se izbegle visoke dažbine koje se primenjuju na zaposlene po ugovoru o radu. S druge strane, finansijske obaveze propisane za paušalne obveznike su i dalje višestruko veće nego što su u stanju da plate pojedinci koji povremenim angažovanjem uspeju da prihoduju 100 ili 200 evra mesečno.
  • Poreska uprava ulaže previše resursa da bi za svakog od 110 hiljada paušalaca pojedinačno uradila analizu i pripremila poresko rešenje. Pritom su kriterijumi za određivanje visine paušalnog poreza izuzetno složeni i često zavise od subjektivne procene.

Neka od mogućih rešenja, odnosno potencijalnih tema za diskusiju su:

  • Uvođenje elektronske razmene podataka između državnih organa i automatizacija postupaka koje sprovodi poreska uprava (odobravanje statusa paušalnog obveznika, obračun iznosa poreskih obaveza, dostavljanje poreskih rešenja i potvrda o stanju poreskih obaveza) kako bi se unapredila efikasnost i predvidivost sistema.
  • Unapređenje pravila za dodeljivanje statusa paušalnog obveznika i kriterijuma za određivanje iznosa poreskih obaveza kako bi se smanjila motivacija da se kroz status paušalca prikrivaju faktički radni odnosi, a s druge strane omogućilo pojedincima koji prihoduju manje od minimalne zarade da posluju legalno.

Pokretač dijaloga o unapređenju sistema paušalnog oporezivanja je Udruženje za razvoj preduzetništva (URP), neprofitna organizacija koju su 2013. godine u Nišu osnovali preduzetnici i pojedinci koji žele da pokrenu sopstveni posao, u saradnji sa nevladinom organizacijom ENECA i uz podršku Ministarstva privrede. Udruženje okuplja više od 200 članova sa ciljem razvoja preduzetništva, podsticanja preduzetničkog duha i kreiranja boljeg poslovnog okruženja.