• JPD

Predlozi za unapređenje

Redni broj: 1 | 01. mart 2019. u 14:40

Edukacija poljoprivrednika

Opis problema

Suočeni smo sa čestim trovanjem pčela širom Srbije, a najviše iz neznanja poljoprivrednika koji koriste sredstva za tretiranje bilja u vreme cvetanja, kada to nije dozvoljeno zakonom, a jako je štetno za pčele.

Predlog rešenja


Edukacija poljoprivrednika na temu kako da pravilno u skladu sa zakonom koriste dozvoljene supstance za tretiranje bilja. Podizanje nivoa svesti kod poljoprivrednika koliko je pčela bitna za poljoprivredu i celokupni ekosistem. Isticanje pregledne i pretražive liste bezbednih pesticida i crne liste zabranjenih i opasnih pesticida na zvaničnim sajtovima nadležnih institucija i strukovnih udruženja. Sprovođenje redovnih godišnjih istraživanja / anketa o korišćenju pesticida među poljoprivrednicima koje će imati dvostruku ulogu – ustanovljavanje stanja na terenu (koji pesticidi se najviše koriste i kako se prema tome odrediti) i informisanja poljoprivrednika kroz anketu o tome koji pesticidi su zabranjeni i opasni a koji preporučeni i kako da bezbedno sprovode zaprašivanje. Edukovanje i slanje instrukcija svake godine u vreme cvetanja svim poljoprivrednim apotekama u kojima će ih nadležni organ upozoriti na zabranu zaprašivanja i pozvati da istaknu edukativni poster kao i da prilikom prodaje pesticida informišu poljoprivrednike o štetnim posledicama zaprašivanja po pčelarstvo a potom i čitavu poljoprivrednu proizvodnju koja zavisi od pčela. Uključivanje nadležnih organa lokalne samouprave u edukaciju.


Prosečna ocena: 4.86 Broj ocena: 7

Redni broj: 2 | 03. mart 2019. u 10:38

Nedovoljan broj inspektora

Opis problema

U Srbiji ne postoji dovoljan broj inspektora koji bi mogli adekvatno da reaguju na problem trovanja pčela. Trovanje se teško dokazuje, pa su pčelari jedini na šteti jer je postupak dokazivanja trovanja težak i pčelari sami finansiraju analize koje je potrebno sprovesti. Tako se često dešava da se od dokazivanja i odustane jer pčelari nemaju dovoljno novca da finansiraju analize.

Predlog rešenja


Povećavanje broja fitosanitarnih inspektora i njihova veća posvećenost problemu trovanja pčela (češći odlazak na teren, vršenje kontrole i uzorkovanje biljnih kultura). U saradnji sa inspekcijama definisati druge / manje skupe metode dokazivanja trovanja kao što je video snimak sa lica mesta.


Prosečna ocena: 4.72 Broj ocena: 7

Redni broj: 3 | 03. mart 2019. u 16:02

Pooštravanje kazni za korišćenje pesticida na nedozvoljen način

Opis problema

Poljoprivrednici nemaju dovoljno motivacije da se informišu o pravilnom korišćenju pesticida jer su propisane kazne uglavnom male, a inspektora svakako nema dovoljno.

Predlog rešenja


Dopuna i izmena Zakona o sredstvima za zaštitu bilja - pooštravanje kazni ukoliko se dokaže da je poljoprivrednik koristio nedozvoljene supstance za vreme cvata.


Prosečna ocena: 4.14 Broj ocena: 7

Redni broj: 4 | 05. mart 2019. u 18:51

Pčele, kontrola trovanja i kazne

Opis problema

Nije dovoljno doneti zakon nego je potrebno obezbediti njegovu doslovnu primenu kontrolom na terenu i trenutnim obeštećenjem pčelara. Ako neko želi kasnije da se žali na kaznu, ima puno pravo ALI oštećeni pčelar mora odmah biti obeštećen, a kazna mora biti plaćena ODMAH. Kao za saobraćajni prekršaj. Čemu razlika u tretmanu prekršilaca? Nema ponovnih analiza, odlaganja i tajkunskih veza i poznanstava.
E, samo tako možemo spasiti pčele dok još nije prekasno.

Predlog rešenja


Obeštećenje pčelara u roku od 7 dana. U selu se uvek zna ko je kada tretirao površine, pa nikako ne vidim problem pronalaženja počinioca. Samo ako ima dobre volje i ako smo pred zakonom svi isti, odnosno ako nema istijih.


Prosečna ocena: 4.5 Broj ocena: 6

Redni broj: 5 | 05. mart 2019. u 18:51

Trovanje pčela

Opis problema

Kod trovanja pčela naveći problem je neodgovorno ponašanje poljoprivrednika. U takozvanm poljoapotekama svako bez ikakvog pitanja od strane prodavca može da kupi svaki otrov. Poljoprivrednici bez ikakve obuke koriste sredstva za zaštitu bilja među kojima su sredstva (insekticidi) opasni za život ljudi, insekte, vodozemce itd. Oni koriste sredstva kad za to nije vreme, kad je cvetanje i preko dana, kada pčele rade i oprašuju. Gde peru atomizere ? Šta rade sa praznom ambalažom ?
Takođe, oni neadekvatno koriste Glifosat tako što ostave korov, najviše ambroziju na metar visine, nekad i više, i onda prskaju i to u najvećoj žegi kad je biljka u najvećem cvatu puna pčela!!!
Sredstva za zaprašivanje komaraca nisu otrovna samo za pčele, nego i za vodene organizme (nalazim se u Gornjem Podunavlju i svi se čude da nema ribe) i na opisu tih sredstava jasno je označeno da su otrovna za vodene organizme i da uništavaju biodiverzitet potpuno. Kada se obavi prskanje, posle 7 dana se primećuje da pčelinja društva oslabe.

Predlog rešenja


Uvesti obaveznu obuku za poljoprivrednike o koriščenju zaštitnih sredstava. Bez položenog ispita da se zabrani kupovina insekticida, a za ostala sredstva vođenje evidencije (i za insekticid isto) na koju parcelu šta i koliko je koristio istih. Svaka poljoapoteka da vodi evidenciju kome izdaje insekticide .
Štampanje flajera sa temom zaštite pčela i prirode koje bi se delili u poljoapotekama prilikom kupovine insekticida.
Organizovati na svaki mesec ili na dva meseca povraćaj ambalaže!!! Koliko je uzeo, toliko da vrati.
Vođenje računa o atomizerima, gde se peru, obezbeđenje mesta istih.
Svaka opština da organizuje u mesnim zajednicama u zimskim mesecima predavanja o zaštiti bilja gde bi se radio na dizanju svesti na očuvanju prirode i okoliša, zdravlja ljudi, flore i faune. Da se objasni poljoprivrednicima da u slučaju nesavesnog rada sledi kazna, izlazak inspekcija..

U vezi prskanja komaraca predlog je saradnja SANU-a sa MTA(Akademija nauka iz Mađarske) Prošle godine su izneli rad o tretiranju komaraca i došli na rezultate da se može biološkim putem da se odradi uspešno. https://mta.hu/tudomany_hirei/a-szunyogallomany-monitorozasanak-es-celzott-gyeritesenek-jarvanyugyi-fontossaga-a-magyar-tudomanyos-akademia-felhivasa-es-megoldasi-javaslata-a-donteshozok-szamara-2018-109136?fbclid=IwAR1m-VnAN_2oe1eUCa-CLzGxG0Cym6SpPu__52uKeaiMu2zIUBxmAe9Ruhs


Prosečna ocena: 4.5 Broj ocena: 2

Redni broj: 6 | 08. mart 2019. u 09:39

Zaštita karnike koja je jedina dozvoljena rasa pčela koja je dozvoljena da se gaji u Srbiji

Opis problema

U poslednje vreme nesavesni pojedinci pokušavaju da naivnim i nekim pčelarima za veliki novac prodaju matice i rojeve nekih drugih pčela koje nisu karnika pričajući bajke o nekim ogromnim prinosima koje daju ove pčele. Pri tome se uništava naša karnika koja je najbolje prilagođena našim prostorima i nanosi velika šteta našem pčelarstvu.

Predlog rešenja


1. Da se u potpunosti primenjuje deo Zakona o stočarstvu koji se odnosi na pčele.
2. Da se da povećaju kazne za sve koji prodaju i kupuju matice i rojeve nekih drugih pčela koje nisu karnika.
3. Da se registruju svi proizvođači i prodavci rojeva i matica u našoj zemlji i da nadležni organi vrše česte kontrole kakve matice i rojeve proizvode i prodaju.


Prosečna ocena: 3.5 Broj ocena: 4

Redni broj: 7 | 08. mart 2019. u 14:16

Zdravstvena zaštita pčela

Opis problema

U našoj zemlji ima nekoliko stotina hiljada košnica koje nisu obeležene i prijavljene veterinarskoj službi i nisu pod zdravstvenom kontrolom kao obeležene i prijavljene košnice. Sve ove neprijavljene i neobeležene košnice su potencijalni izvor neke bolesti čime može da se nanese velika šteta našem pčelarstvu.

Predlog rešenja


1. Potpuna primena Zakona o stočarstvu u delu koji se odnosi na pčele.
2. Povećanje kazne za sve koji drže neprijavljene i neobeležene košnice (makar to bila samo jedna košnica) i gubitak aktivnog statua poljoprivrednog gazdinstva.
3. Gubitak subvencija i aktivnog statusa poljoprivrednog gazdinstva moraju da se odnosi i na one koji gaje neke pčele koje nisu karnika.
4. Dati nalog svim veterinarskim službama i stanicama da na svom terenu stalno rade na otkrivanju neregistrovanih pčelinjaka i njihovom uvođenju u evidenciju.


Prosečna ocena: 4 Broj ocena: 2

Redni broj: 8 | 08. mart 2019. u 19:08

Kvalitet satnih osnova

Opis problema

Poznato je da se u našoj zemlji prodaju satne osnove koje nisu od voska. U ovim satnim osnovama ima svakakvih primesa a najmanje voska čijom upotrebom može da se nanese velika šteta našem pčelarstvu. Zna se koliko je važno za reprodukciju i zdravstveno stanje pčela da satne osnove budu od čistog voska ili sa minimalnim učešćem nekih drugih materija kao što je parafin i dr.

Predlog rešenja


1. Utvrditi standard koliki procenat voska moraju da imaju satne osnove da bi bile upotrebljive u košnicama.
2. Svi proizvođači satnih osnova dužni su da na pakovanjima navedu sastav voska od koga su napravljene satne osnove i zemlju porekla voska.
3. Predvideti visoke kazne za sve koji se ne pridržavaju navedenog u tački 2.


Prosečna ocena: 4.33 Broj ocena: 3

Redni broj: 9 | 12. mart 2019. u 15:36

Neadekvatna uputstva o korišćenju pesticida

Opis problema

Zbog pesticida koji se koriste neadekvatno i u pogrešno vreme, dolazi do pomora pčela. Poljoprivrednici ne znaju da ne treba da tretiraju biljke u vreme cvetanja, kao i da je mnogo efikasnije zaprašivanje u toku noći. Takođe, pesticidi se među sobom razlikuju, neki se zadržavaju i do 2 nedelje na cvetu, a neki samo nekoliko sati. Potrebno je imati sve informacije o ovome. Čak 80 posto trovanja se događa upravo iz neznanja poljoprivrednika o načinima tretiranja i vrstama pesticida, kao i zbog nepostojanja jasnih i preciznih uputstava na njima. Pesticidi se mogu kupovati bez ikakvih ograničenja, što je takođe veliki problem.

Predlog rešenja


Potrebne su obuke za one koji koriste pesticide, kao i preventivno delovanje poljoprivrednih apoteka (postaviti upozorenje o opasnosti pesticida kao što postoji upozorenje na paklicama cigareta i postavljanje edukativnih postera u apotekama).


Prosečna ocena: 5 Broj ocena: 3

Redni broj: 10 | 15. mart 2019. u 09:48

Očuvanje pčela

Opis problema

Bespravna seča šuma, vetrozaštitnih pojaseva,uništavanje nacionalnih parkova, neobnavljanje istih...

Predlog rešenja


Višestruko povećati kazne za bespravnu seču, kako novčane tako zatvorske, po tom pitanju povećati ovlašćenja policije s obzirom da ima mnogo primera nasilnog ponašanja prilikom krađe šumskih zasada. Obnoviti vetrozaštitne pojaseve, posaditi nove, naročito u Vojvodini gde je već skoro sve posečeno, pa prirodna staništa ptica grabljivica koji su vrlo značajni u borbi sa insektima zatim glodarima(imamo primer ove godine, pravu najezdu glodara i mnogobrojne pritužbe poljoprivrednika na uništene useve uljane repice) sa prirodnim staništima nestale su i ptice, sada poljoprivrednici masovno koriste razne otrove naravno to će samo dodatno zatrovati okolinu i pobiti preostale ptice.Obavezati sve opštine da na svom području imaju obavezu obnove staništa, podizanje novih zasada i praćenje i održavanje istih.z Za bilo kakvu načinjenu štetu uvesti višestruke kazne ,ojačati poljočuvarske službe koje moraju svoj rad kordinirati sa policijom. Rešiti pitanje finansiranja nacionalnih parkova, koji ni u kom slučaju ne mogu ostvarivati prihode i izdržavati se sečom samog nacionalnog parka, primer Fruške gore koja je pred uništenjem, a izgovor je da država obezbeđuje tek 20% za održavanje nacionalnog parka. Bagrem i Lipa se tretiraju kao korovi i predstavlja se priča kako to nisu autohtone vrste, što je donekle tačno ali rešenje nije u uništavanju šuma koje su nastale tokom zadnjih 200-300 godina, već je rešenje očuvanje istih s obzirom na privredni potencijal koji pružaju. Potrebno je uvažiti činjenicu i da su se mnoge okolnosti tokom godina promenile, pre svega klima (kao primer postoji Mađarska u kojoj priča o istrebljenju bagrema nije prošla, a danas je Mađarska izvoznik bagremovih sadnica i najveći proizvođač bagremovog meda u Evropi). Obavezno zabraniti izvoz ogrevnog drveta iz Srbije, to je besmisao koja je jedino u Srbiji na snazi. Uvesti kontrolu prilikom kupovine bilo kojih hemijskih sredstava od strane poljoprivrednika, propisati količinu i obavezu vraćanja ambalaže, upotrebu nelegalnih sredstava tretirati krivično jer se zagađuje i voda i zemljište i sam proizvod. Zabraniti bilo kakvu upotrebu totala ili drugog herbicida u kanalima, blizu vodotokova, reka i naravno zabraniti istu upotrebu u voćnjacima i na strnjištima. Propisati vremenski okvir preoravanja strnjišta radi obnove prirodne flore (u Vojvodini je prosto izumro beli bosiljak, pre svega zbog upotrebe herbicida, paljenja strnjišta, a zatim preoravanja). Stimulisati poljoprivrednike da postrne useve koriste u većoj meri, a zatim preoravanjem poboljšavaju kvalitet zemljišta (ako je moguće iskoristiti iskustva Mađarske po tom pitanju). Uvesti obavezno plaćanje pčelarima na račun oprašivanja, svi bi morali plaćati neku vrstu takse, a iz prikupljenih sredstava bi se plaćalo pčelarima oprašivanje. Uvesti poreske olakšice voćarima koji dodatno plaćaju pčelarima.


Prosečna ocena: 4.5 Broj ocena: 2

Redni broj: 11 | 09. april 2019. u 12:48

Nedovoljno razvijena svest o značaju pčela i zaštiti od trovanja i uništavanja postojeće populacije

Opis problema

Iako su sve grane poljoprivrede medjusobno povezane veoma često poljoprivredni proizvodjači koji se bave voćarstvom i ratarstvom zanemaruju značaj razvijenosti pčelarstva za uspešne prinose .Pravilnom upotrebom pesticida i informisanjem pčelara o tretiranju biljaka , oni ne štite samo pčele nego i svoju proizvodnju.Ne sagledavaju dovoljno značaj aktivnosti pčela sa oprašivanjem biljaka. U zastiti bilja je neophodno pravovremeno koristiti pesticide tako da se ne ugrožavaju drugi korisni organizmi, kao i zdravlje i bezbednost ljudi Ova tema je dovoljno poznata kao problem , odnosno izazov da nije neophodno o njoj mnogo pisati .Pored činjenice da se koriste sredstva u zaštiti bilja koja uništavaju pčele, ali i druge korisne insekte ne postoji dovoljno razvijena svest o značaju pčela na čemu bi mogle da rade institucije kao što su JLS, Poljoprivredne savetodavne službe ,škole, predškolske ustanove i dr.S obzirom da nam je životna sredina veoma ugrožena javno -privatni dijalog na temu zaštite pčela je jedna od tema koja je veoma značajna, a koja može da nas motiviše da se zajedno bavimo drugim temama koje se bave očuvanjem životnog okruženja. Bez zdrave hrane, čiste vode, očuvanja pčela i drugih biljnih i životinjskih vrsta zaista nema života na zemlji bez obzira na sve one teme koje su prioritet 21. veka i koje su takodje značajne kao npr. digitalizacija , e -uprava i sl. Zahvaljujem se NALEDu na izboru teme za privatno-javni dijalog i spremnosti da stavi svoje kapacitete na raspolaganje za bavljenje temama poput razvoja organske poljoprivrede, zaštite pčela i promocije novih propisa koji se odnose na bezbednost hrane.

Predlog rešenja


- Priprema i organizacija edukativnih radionica na temu značaja pčela u predškolskim ustanovama, školama, seoskim sredinama na teritoriji lokalnih samouprava a u okviru promotivnih aktivonosti JLS i PSSS.

- Imala sam priliku da vidim funkcionisanje prognozno-obaveštajne službe u oblasti poljoprivrede u Sloveniji na organizovanom studijskom putovanju u opštinu Brda, koja ima veoma veliki značaj za proizvodnju bezbedne hrane po standardima koje zahtevaju zemlje uvoznice te hrane. Ove službe imaju osnovni zadatak da savetuju poljoprivredne proizvodjače kojim pesticidima , u koje vreme , u kojoj koncentraciji treba da tretiraju biljke tako da ne ugroze druge organizme od kojih su jedni od najkorisinijih svakako pčele,ali i zdravlje i bezbednost ljudi i životinja. Sve neophodne informacije se svakodnevno plasiraju putem medija koje prate poljoprivredni proizvodjači ali postoje i drugi načini komunikacije poljoprivrednih proizvodjača i stručnih lica kako bi tehnologija poljoprivredne proizvodnje bila uspešno sprovedena ali bez posledica za pčele,ljude i druge korisne organizme.Ovakve službe nisu zaživele u RS ali postoje PSSS koje bi mogle u sklopu svojih aktivnosti koje su podržane od strane nadležnog Ministarstva da se bave i temom zaštite pčela i razvojem pčelarstva.Koliko sam informisana mreža PSSS postoji i dobro funkcioniše, i samo je potrebno i ovu temu uvrstiti u spektar njihovih usluga koje vrše na terenu.

- Jedan od predloga je formiranje malih donatorskih fondova na nivou Ministarstva za projekte čija bi tema bila zaštita prirode i pčela, a za koja bi mogli da apliciraju udruženja pčelara,ekološka udruženja i sl.

- Potrebno je saditi medosne biljke na javnim površiama , dvorištima škola, parkovima,dvorištima institucija i na taj način pružiti podršku kampanji za zaštitu pčela.Veliki broj tih biljaka su dekorativne i inače se koriste na javnim površinama kao npr lavanda i sl. U Virovitici je npr. realizovan projekat izgradnje tematskog parka na temu zaštite pčela i podrške razvoja pčelartstvu.Ovakve projekte bi mogla da sprovede većina JLS na nekoj od svojih javnih površina jer pčele su to zaslužile.Ovakvi projekti nisu veliki poduhvati za JLS ,a mnogo znače.Više informacija na linku http://www.virovitica.hr/2017/06/novi-turisticki-sadrzaji-viroviticki-mali-park-bit-ce-preureden-na-temu-meda-i-pcelarstva/.Molim Vas da ne zaboravite da kliknete na ovaj link, jer je tekst potkrepljen slikama koje kada bi ih zaista videli realizovane u praksi na jednoj javnoj površini sigurno podigle svest gradjana o značaju pčela.Izvinite što kasnim sa komentarom jer je već april mesesc.

- Neophodno je unaprediti i rad inspekcijskih službi u obalsti poljoprivrede, ali motivisati i svakog gradjanina da bude inspektor ukoliko primeti nebezbednu primenu pesticida.Mnogi ljudi ne žele da stvaraju sebi neprilike i ne žele da prijave komšije i prijatelje za nepropisnu upotrebu pesticida. Prijava svakako ne treba da bude anonimna, ali je neophodno da službe garantuju tajnost podataka.


Prosečna ocena: 4 Broj ocena: 1

Redni broj: 12 | 10. april 2019. u 14:04

Nepostojanje dovoljno informacija o zaprašivanju biljaka

Opis problema

Najveći problem kod zaprašivanja biljaka je neznanje voćara – oni ne znaju kada treba to da rade, koje preparate da koriste, gde da ih nabave i kako da obaveste pčelare da planiraju zaprašivanje. Ne znaju da zaprašivanje treba obavljati samo u večernjim satima i nikako u vreme cvetanja biljaka. Sa druge strane, i sami pčelari treba da obaveštavaju voćare gde su premestili svoje košnice. Sistem obaveštavanja sa obe strane je neophodan, ali pored toga mora postojati sistem za davanje informacija na nivou lokalnih samouprava. Trenutno u okvirima pojloprivrednih stručnih službi postoje savetnici, ali oni ne znaju sve specifične informacije jer nisu na terenu.

Predlog rešenja


Potrebno je da svaka lokalna samouprava (može u okviru stručnih službi) ima zaposlene agronome savetnike koji bi poljoprivrednicima i pčelarima davali informacije koje su im neophodne – od informacija oko zaprašivanja, pomeranja košnica do svih ostalih relevatnih stvari iz prakse i sa terena.


Prosečna ocena: 5 Broj ocena: 1