Predlozi za unapređenje

Predlog rešenja

Edukacija poljoprivrednika na temu kako da pravilno u skladu sa zakonom koriste dozvoljene supstance za tretiranje bilja. Podizanje nivoa svesti kod poljoprivrednika koliko je pčela bitna za poljoprivredu i celokupni ekosistem. Isticanje pregledne i pretražive liste bezbednih pesticida i crne liste zabranjenih i opasnih pesticida na zvaničnim sajtovima nadležnih institucija i strukovnih udruženja. Sprovođenje redovnih godišnjih istraživanja / anketa o korišćenju pesticida među poljoprivrednicima koje će imati dvostruku ulogu – ustanovljavanje stanja na terenu (koji pesticidi se najviše koriste i kako se prema tome odrediti) i informisanja poljoprivrednika kroz anketu o tome koji pesticidi su zabranjeni i opasni a koji preporučeni i kako da bezbedno sprovode zaprašivanje. Edukovanje i slanje instrukcija svake godine u vreme cvetanja svim poljoprivrednim apotekama u kojima će ih nadležni organ upozoriti na zabranu zaprašivanja i pozvati da istaknu edukativni poster kao i da prilikom prodaje pesticida informišu poljoprivrednike o štetnim posledicama zaprašivanja po pčelarstvo a potom i čitavu poljoprivrednu proizvodnju koja zavisi od pčela. Uključivanje nadležnih organa lokalne samouprave u edukaciju.

Predlog rešenja

Povećavanje broja fitosanitarnih inspektora i njihova veća posvećenost problemu trovanja pčela (češći odlazak na teren, vršenje kontrole i uzorkovanje biljnih kultura). U saradnji sa inspekcijama definisati druge / manje skupe metode dokazivanja trovanja kao što je video snimak sa lica mesta.

Predlog rešenja

Dopuna i izmena Zakona o sredstvima za zaštitu bilja - pooštravanje kazni ukoliko se dokaže da je poljoprivrednik koristio nedozvoljene supstance za vreme cvata.

Predlog rešenja

Obeštećenje pčelara u roku od 7 dana. U selu se uvek zna ko je kada tretirao površine, pa nikako ne vidim problem pronalaženja počinioca. Samo ako ima dobre volje i ako smo pred zakonom svi isti, odnosno ako nema istijih.

Predlog rešenja

Uvesti obaveznu obuku za poljoprivrednike o koriščenju zaštitnih sredstava. Bez položenog ispita da se zabrani kupovina insekticida, a za ostala sredstva vođenje evidencije (i za insekticid isto) na koju parcelu šta i koliko je koristio istih. Svaka poljoapoteka da vodi evidenciju kome izdaje insekticide .
Štampanje flajera sa temom zaštite pčela i prirode koje bi se delili u poljoapotekama prilikom kupovine insekticida.
Organizovati na svaki mesec ili na dva meseca povraćaj ambalaže!!! Koliko je uzeo, toliko da vrati.
Vođenje računa o atomizerima, gde se peru, obezbeđenje mesta istih.
Svaka opština da organizuje u mesnim zajednicama u zimskim mesecima predavanja o zaštiti bilja gde bi se radio na dizanju svesti na očuvanju prirode i okoliša, zdravlja ljudi, flore i faune. Da se objasni poljoprivrednicima da u slučaju nesavesnog rada sledi kazna, izlazak inspekcija..

U vezi prskanja komaraca predlog je saradnja SANU-a sa MTA(Akademija nauka iz Mađarske) Prošle godine su izneli rad o tretiranju komaraca i došli na rezultate da se može biološkim putem da se odradi uspešno. https://mta.hu/tudomany_hirei/a-szunyogallomany-monitorozasanak-es-celzott-gyeritesenek-jarvanyugyi-fontossaga-a-magyar-tudomanyos-akademia-felhivasa-es-megoldasi-javaslata-a-donteshozok-szamara-2018-109136?fbclid=IwAR1m-VnAN_2oe1eUCa-CLzGxG0Cym6SpPu__52uKeaiMu2zIUBxmAe9Ruhs

Predlog rešenja

1. Da se u potpunosti primenjuje deo Zakona o stočarstvu koji se odnosi na pčele.
2. Da se da povećaju kazne za sve koji prodaju i kupuju matice i rojeve nekih drugih pčela koje nisu karnika.
3. Da se registruju svi proizvođači i prodavci rojeva i matica u našoj zemlji i da nadležni organi vrše česte kontrole kakve matice i rojeve proizvode i prodaju.

Predlog rešenja

1. Potpuna primena Zakona o stočarstvu u delu koji se odnosi na pčele.
2. Povećanje kazne za sve koji drže neprijavljene i neobeležene košnice (makar to bila samo jedna košnica) i gubitak aktivnog statua poljoprivrednog gazdinstva.
3. Gubitak subvencija i aktivnog statusa poljoprivrednog gazdinstva moraju da se odnosi i na one koji gaje neke pčele koje nisu karnika.
4. Dati nalog svim veterinarskim službama i stanicama da na svom terenu stalno rade na otkrivanju neregistrovanih pčelinjaka i njihovom uvođenju u evidenciju.

Predlog rešenja

1. Utvrditi standard koliki procenat voska moraju da imaju satne osnove da bi bile upotrebljive u košnicama.
2. Svi proizvođači satnih osnova dužni su da na pakovanjima navedu sastav voska od koga su napravljene satne osnove i zemlju porekla voska.
3. Predvideti visoke kazne za sve koji se ne pridržavaju navedenog u tački 2.

Predlog rešenja

Potrebne su obuke za one koji koriste pesticide, kao i preventivno delovanje poljoprivrednih apoteka (postaviti upozorenje o opasnosti pesticida kao što postoji upozorenje na paklicama cigareta i postavljanje edukativnih postera u apotekama).

Predlog rešenja

Višestruko povećati kazne za bespravnu seču, kako novčane tako zatvorske, po tom pitanju povećati ovlašćenja policije s obzirom da ima mnogo primera nasilnog ponašanja prilikom krađe šumskih zasada. Obnoviti vetrozaštitne pojaseve, posaditi nove, naročito u Vojvodini gde je već skoro sve posečeno, pa prirodna staništa ptica grabljivica koji su vrlo značajni u borbi sa insektima zatim glodarima(imamo primer ove godine, pravu najezdu glodara i mnogobrojne pritužbe poljoprivrednika na uništene useve uljane repice) sa prirodnim staništima nestale su i ptice, sada poljoprivrednici masovno koriste razne otrove naravno to će samo dodatno zatrovati okolinu i pobiti preostale ptice.Obavezati sve opštine da na svom području imaju obavezu obnove staništa, podizanje novih zasada i praćenje i održavanje istih.z Za bilo kakvu načinjenu štetu uvesti višestruke kazne ,ojačati poljočuvarske službe koje moraju svoj rad kordinirati sa policijom. Rešiti pitanje finansiranja nacionalnih parkova, koji ni u kom slučaju ne mogu ostvarivati prihode i izdržavati se sečom samog nacionalnog parka, primer Fruške gore koja je pred uništenjem, a izgovor je da država obezbeđuje tek 20% za održavanje nacionalnog parka. Bagrem i Lipa se tretiraju kao korovi i predstavlja se priča kako to nisu autohtone vrste, što je donekle tačno ali rešenje nije u uništavanju šuma koje su nastale tokom zadnjih 200-300 godina, već je rešenje očuvanje istih s obzirom na privredni potencijal koji pružaju. Potrebno je uvažiti činjenicu i da su se mnoge okolnosti tokom godina promenile, pre svega klima (kao primer postoji Mađarska u kojoj priča o istrebljenju bagrema nije prošla, a danas je Mađarska izvoznik bagremovih sadnica i najveći proizvođač bagremovog meda u Evropi). Obavezno zabraniti izvoz ogrevnog drveta iz Srbije, to je besmisao koja je jedino u Srbiji na snazi. Uvesti kontrolu prilikom kupovine bilo kojih hemijskih sredstava od strane poljoprivrednika, propisati količinu i obavezu vraćanja ambalaže, upotrebu nelegalnih sredstava tretirati krivično jer se zagađuje i voda i zemljište i sam proizvod. Zabraniti bilo kakvu upotrebu totala ili drugog herbicida u kanalima, blizu vodotokova, reka i naravno zabraniti istu upotrebu u voćnjacima i na strnjištima. Propisati vremenski okvir preoravanja strnjišta radi obnove prirodne flore (u Vojvodini je prosto izumro beli bosiljak, pre svega zbog upotrebe herbicida, paljenja strnjišta, a zatim preoravanja). Stimulisati poljoprivrednike da postrne useve koriste u većoj meri, a zatim preoravanjem poboljšavaju kvalitet zemljišta (ako je moguće iskoristiti iskustva Mađarske po tom pitanju). Uvesti obavezno plaćanje pčelarima na račun oprašivanja, svi bi morali plaćati neku vrstu takse, a iz prikupljenih sredstava bi se plaćalo pčelarima oprašivanje. Uvesti poreske olakšice voćarima koji dodatno plaćaju pčelarima.

Predlog rešenja

- Priprema i organizacija edukativnih radionica na temu značaja pčela u predškolskim ustanovama, školama, seoskim sredinama na teritoriji lokalnih samouprava a u okviru promotivnih aktivonosti JLS i PSSS.

- Imala sam priliku da vidim funkcionisanje prognozno-obaveštajne službe u oblasti poljoprivrede u Sloveniji na organizovanom studijskom putovanju u opštinu Brda, koja ima veoma veliki značaj za proizvodnju bezbedne hrane po standardima koje zahtevaju zemlje uvoznice te hrane. Ove službe imaju osnovni zadatak da savetuju poljoprivredne proizvodjače kojim pesticidima , u koje vreme , u kojoj koncentraciji treba da tretiraju biljke tako da ne ugroze druge organizme od kojih su jedni od najkorisinijih svakako pčele,ali i zdravlje i bezbednost ljudi i životinja. Sve neophodne informacije se svakodnevno plasiraju putem medija koje prate poljoprivredni proizvodjači ali postoje i drugi načini komunikacije poljoprivrednih proizvodjača i stručnih lica kako bi tehnologija poljoprivredne proizvodnje bila uspešno sprovedena ali bez posledica za pčele,ljude i druge korisne organizme.Ovakve službe nisu zaživele u RS ali postoje PSSS koje bi mogle u sklopu svojih aktivnosti koje su podržane od strane nadležnog Ministarstva da se bave i temom zaštite pčela i razvojem pčelarstva.Koliko sam informisana mreža PSSS postoji i dobro funkcioniše, i samo je potrebno i ovu temu uvrstiti u spektar njihovih usluga koje vrše na terenu.

- Jedan od predloga je formiranje malih donatorskih fondova na nivou Ministarstva za projekte čija bi tema bila zaštita prirode i pčela, a za koja bi mogli da apliciraju udruženja pčelara,ekološka udruženja i sl.

- Potrebno je saditi medosne biljke na javnim površiama , dvorištima škola, parkovima,dvorištima institucija i na taj način pružiti podršku kampanji za zaštitu pčela.Veliki broj tih biljaka su dekorativne i inače se koriste na javnim površinama kao npr lavanda i sl. U Virovitici je npr. realizovan projekat izgradnje tematskog parka na temu zaštite pčela i podrške razvoja pčelartstvu.Ovakve projekte bi mogla da sprovede većina JLS na nekoj od svojih javnih površina jer pčele su to zaslužile.Ovakvi projekti nisu veliki poduhvati za JLS ,a mnogo znače.Više informacija na linku http://www.virovitica.hr/2017/06/novi-turisticki-sadrzaji-viroviticki-mali-park-bit-ce-preureden-na-temu-meda-i-pcelarstva/.Molim Vas da ne zaboravite da kliknete na ovaj link, jer je tekst potkrepljen slikama koje kada bi ih zaista videli realizovane u praksi na jednoj javnoj površini sigurno podigle svest gradjana o značaju pčela.Izvinite što kasnim sa komentarom jer je već april mesesc.

- Neophodno je unaprediti i rad inspekcijskih službi u obalsti poljoprivrede, ali motivisati i svakog gradjanina da bude inspektor ukoliko primeti nebezbednu primenu pesticida.Mnogi ljudi ne žele da stvaraju sebi neprilike i ne žele da prijave komšije i prijatelje za nepropisnu upotrebu pesticida. Prijava svakako ne treba da bude anonimna, ali je neophodno da službe garantuju tajnost podataka.

Predlog rešenja

Potrebno je da svaka lokalna samouprava (može u okviru stručnih službi) ima zaposlene agronome savetnike koji bi poljoprivrednicima i pčelarima davali informacije koje su im neophodne – od informacija oko zaprašivanja, pomeranja košnica do svih ostalih relevatnih stvari iz prakse i sa terena.