Циљ наставе је: Стицање знањао о особинама, врстама, примени и намени свих врста преносника снаге
Исходи наставе:
По завршетку часа ученик ће бити у стању да:
• Разликује врсте преносника снаге и њихове елементе
• Препозна врсту зупчастог пара
• Објасни основне геометријске и кинематске величине цилиндричног зупчастог пара
• Објасни ланчани пар
• Објасни ремени пренос (принцип рада, елементи, спајање и затезање)
Активностима које су спроведене кроз 8 часова, тј. 4 недеље реализован је наставни модул преносници снаге (од обраде, преко утврђивања до провере исхода)
Уводни део реализован је кроз олују идеја за решавање конкретног проблема из свакодневног живота (ради подстицања мотивације), на гугл учионици. Детаљан опис дат је у презентацији.
Разрада наставе изведена је кроз мини пројекат методом истраживања експертских тимова, а резултате су требали приказати презентацијом. Ученици су подељени у три тима, од којих је сваки добио своју тему. Истраживали су на интернету или у својој околини и, осим заједничке презентације, сваки ученик писао је извештај о свом раду. Истраживање, осим о самим преносницима, захтевало је и подсећање на појам синонима и једначење сугласника по звучности из српског језика, потрагу за кључним речима на енглеском језику, али и знања из технологије машинске обраде. Сваки тим је имао именованог вођу који је такође подносио извештај о појединачном учешћу сваког члана, а могао се консултовати са наставником у сваком тренутку.
У закључном делу су презентовали своје радове на часу конференцијског типа на зум платформи. Наставник је тада резимирао све презентације, а касније их и објавио у учионици, као и интерактивне вежбе за утврђивање градива. Том приликом, наставник је објаснио и геометријске и кинематске величине, што је касније такође објавио.
Google Classroom, сајт, рачунари/мобилни телефони.
Wordpress.com за објаву наставних материјала, Google презентације, Power Point коришћени су за израду презентација, Word за писање извештаја, Linoit за објављивање материјала, задатака, али и за активности ученика, LearningApps за утврђивање градива, Viber, Messenger за брзу комуникацију и договоре, Zoom за видео конференцију и презентовање радова, Google упитник у форми теста за проверу исхода.
Спасоје Драпић, Машински елементи 2 за трећи разред машинске школе, Завод за ученике и наставна средства, Београд
Ристивојевић Милета, Стаменић Зоран, Митровић Радивоје, Машински елементи 2 за трећи разред мшинске школе, Завод за ученике и наставна средства, Београд
Основне величине и основне геометријске мере зубаца зуп.: https://kreativnaskola.zuov.gov.rs/?page_id=794#146-wpfd-masinski-elementi
Самопроцену сам радила на основу резултата провере остварености исхода и анкета ученика:
Садржај појектне наставе је усклађен са програмом наставе и учења.
Током пројектне наставе остварена је међупредметна корелација.
Извршен је адекватан избор методе рада у односу на постављене циљеве.
Ученици су били активни током целог процеса припреме и реализације пројекта.
Задовољна сам оствареним исходима.
Након реализације модула ученици су били у прилици да кроз анонимну анкету оцене реализацију: https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSfu7H6nVTeyplrbFW6e6MZCv1wxy7a_IVYOspQk20_irSvgSQ/viewform?usp=sf_link
Колега
Подршка је била у прихватању пружања одговора и давања појашњења ученицима на постављена питања наставницима српског и енглеског језика, као и наставнику технологије машинске обраде. То је био још један вид истраживања – да ученици, уколико се сами не сећају наученог из тих предмета, питају своје на
Наставници интегришу технологију у свој рад. Постају својим ученицима ментори који дају упутства, подстичу ученике да креирају садржаје и да функционално користе различите алате. Припремљене материјале могу користити следеће године (или их само унапредити).
Велика предност је у томе што натерамо ученике да самостално читају задатке (што они сматрају потешкоћом).
Једина реална потешкоће је (не)доступност интернета.
Потешкоће за ученике биле су у интернету, кога поједини ученици немају стално, због боравка у сеоским срединама са лошим сигналом.
Из угла ученика, потешкоћа је што треба да читају задатак и сами тумаче шта треба да ураде (без наставникове живе речи).
Предност је у могућности ангажовања свих ученика. Свако је могао изабрати шта и колико може урадити. Свако је био у прилици да учествује а самом могућношћу избора како – решавао је потешкоће проузроковане интернетом. Материјал је трајно доступан.
Овакав вид наставе сматрам еома оправданим у данашње време и подржавам могућност реализације и у редовној ситуацији, наравно, у комбинацији са класичном наставом, а све према специфичностима наставног предмета.