- ЈПДЈавно-приватни дијалог за развој
#329: Настава на даљину током ванредног стања у Србији: час енглеског језика за прваке
Опште информације
- Наставник:
Вања Јовановић - Назив школе:
Душко Радовић, Београд (Нови Београд) - Тип школе:
Основна - Сектор:
Јавни - Општина:
Београд-Нови Београд - Предмет:
Енглески језик - Одељење:
I1, I2 - Број ђака:
48 - Тип часа/наставе:
Обрада наставне јединице - Облик рада:
Фронтални
Циљ и исходи наставе
Циљ часова и наставе је био да ученици унапреде усмену комникацију на енглеском језику, да прошире свој енглески вокабулар и да буду мотивисани за учење и самстално истраживање и испољавање креативности у обради теме часа. Снимци и фотографије које су родитељи ученика послали након одржаних часова сведоче о томе да ученици успешно препознају и користе једноставне исказе на енглеском језику за именовање или описе онога што је било везано за тему.
Детаљан опис
Сваке недеље сам слала видео снимак наставних активности којима је обрађивана одређена тема везана за енглески језик. Садржаји су се подударали са тематским областима из уџбеника који деца користе у редовној настави. Њихов уџбеник је служио као оквир за рад, али су часови били обогаћени додатним материјалима (песмицама, цртежима...) Било ми је важно да ученици могу да ме виде и чују како изговарам њима познате али и нове енглеске речи и реченице (јер се у првом разреду учење енглеског језика заснива на говорном облику) и да одржим утисак „живог“ контакта наставника и ученика. Водила сам рачуна о томе да час представим кроз снимак који неће дуго трајати (до 7 минута), који ће бити динимичан – и у садржајном и у техничком смислу (нпр. променом кадрова, коришћењем реквизита, као што су клавир, балони од сапунице, тимпани...) На сваком часу ученици су добијали домаће задатке, при чему ми је било важно да се они никада не своде само на израду задатака из уџбеника. Стога сам им слала мотивишуће поруке о томе колико је дечија машта чаробна и колико може бити узбудљиво даље истраживање о изабраним темама. Ученици су ми (уз помоћ родитеља) сваке недеље слали снимке и фотографије урађених задатака. На основу њих, али и на основу порука које су родитељи слали стекла сам утисак да је вид наставе коју сам осмислила подстакао код ученика креативност али и активно учешће родитеља, који су, према сопственим речима, заједно са децом уживали у часовима енглеског језика.
Платформе и опрема
Вишеплатформска апликација VIBER, google photos апликација, електронска пошта, мобилни телефон, компјутер
Дигитални алати
Настава се одвијала путем вајбера. Видео снимак часа сам преко google photos налога слала на вајбер групу родитеља деце из разреда. На исти начин су ученици (уз помоћ родитеља) слали своје снимке, што ми је омогућило увид у њихов рад. Ово је нарочито било погодно за први разред, у којем се учење заснива на говорном језику, те су снимци омогућили да се чују и мој и дечији говорни енглески језик.
Литература
Уџбенички комплет Happy House 1 (уџбеник, радна свеска, teacher’s book), S. MAIDment, L. Roberts, (Oxford University Press, 3rd edition)
100+ Ideas for Children, J. Holderness, A. Hughes (Macmillan Heinemann, 2003)
Music Through Topics, V, Clark (Cambridge University Press, 1993)
Самопроцена часа
У комуникацији са родитељима преко друштвених мрежа утврдила сам да сви без потешкоћа добијају видео снимке које шаљем, да су снимци задовољавајућег квалитета – да деца могу да разумеју све што изговарам и да виде све што показујем на снимку. Накнадни коментари родитеља и ученика показали су да су избор тема, трајање часа и начин презентовања садржаја адекватни и занимљиви за децу.
Оцена ученика
На основу повратних информација које су родитељи у своје и у име своје деце слали, утисак је да је овај вид наставе био мотивишући за децу али и за заједничко учешће родитеља и деце у учењу и истраживању тема представљених на часовима. Родитељи и деца слали су поруке у којима су изнета запажања и коментари о томе да ученици радо гледају часове и радо раде задаке везане за наставне теме.
Опис подршке
Моји укућани су користили камеру на телефону да ме сниме док се обраћам ученицима трудећи се да кадрови буду динамични и занимљиви (а понекад су и сами били учесници часа). Родитељи ученика и колеге су ми својим позитивним коментарима давали додатну подршку за осмишљавање наредних часова.
Предности и потешкоће за наставнике
Видео снимке и фотографије урађених задатака било је могуће дуже и пажљивије прегледати. Слање повратних информација сваком ученку понаособ имало је ефекат индивидуалног приступа. Комуникација са родитељима је била редовна. Понекад је било тешко да се снимци различитих резолуција пошаљу/приме; да усагласите своје расположиво време са временом оних који вас снимају; да савладате трему пред „наступ“ пред децом (и родитељима) које не видите, па не можете да осетите „атмосферу“ часа.
Предности и потешкоће за ученике
Ученици су могли да се кроз краћу, динамичну, њима привлачну форму (видео снимак) упознају са новим саржајима, али и да се ослободе у показивању својих вештина и знања, будући да су индивидуално слали своје снимке. Пошто су и повратне информације добијали индивидуално, ученици су добијали већу пажњу од оне која је могућа приликм наставе са већим брјем деце. С друге стране, оваквим видом наставе умањена је могућност „живог“ тимског ученичког рада.
Коментар
Након овог, врло значајног изазова и искуства, потврдила сам своје дубоко уверење да је однос који градите са ученицима суштина и срж васпитно-образовног процеса; да је модерна технологија изузетно корисна и да отвара широке просторе за истраживања и усавршавања, како наставника, тако и ученика, али да би без људског фактора, који укључује и широки спектар дивних емоција, час био само перформанс и имитација живота.
