Циљ је да се наштимује инструмент пре часа или да се наштимује када је расштимован, јер је немогуће свирати и вежбати на инструменту који не производи тачне тонске висине.
Исход: ученици могу самостално да наштимују инструмент или уз помоћ родитеља оних ученика који то самостално не могу да ураде.
Штимовање гудачког инструмента -виолончела, није изолована наставна јединица и не може се радити током једног часа, већ је то вештина опажања тачних тонских висина жица и њихових моделовања која се усваја и развија од првог дана када ученик почне да свира и траје током целог његовог образовног циклуса, а могу слободно рећи , док год свира. Чак и када се заврши формално образовање, током целог живота се ова вештина разрађује и открива, јер се људско тело мења, мењају се органи за слушање па и сам слух који може да се изоштрава.
Штим (тачне тонске висине) се проверавају од стране настваника на почетку сваког часа, наставник питањима: Да ли је инструмент наштимован? Да ли и која жица је расштимована? Шта треба да се ради са том жицом? Да ли да се повиси или снизи? ; наводи ученика на размишљање, проверава му слух и ученик заједно са наставником долази до решења. Самим тим ученик усваја праксу штимовања инструмента и провере штима пре сваког свирања.
Вибер видео позив -за проверу штима
Cello Tuner -PRO
Master Cello Tuner
не постоји литература за штимовање
Путем вибер видео позива се час одржавао и пре свирања ученик преда мном проверава штим, уколико је штим добар прелазимо на свирање, а уколико није заједно штимујемо инструмент тако што причам ученику шта да ради , што може да одузме доста времена од часа, зато је у овом случају апликација веома корисна.
Ученици као и њихови родитељи су са одушевљењем прихватили мој предлог и инталирали својој деци апликације за штимовање, па тако сада могу уз помоћ апликације да наштимују инструмент у свако доба.
Родитеља
Поједина деца нису могла сама да наштимују инструмент, па су им помогли родитељи и укућани, а тако су помогли и мени да настава може да се несметано одвија.
Рекла бих да у мом случају предности нема, већ само потешкоћа. Само учење вештине се заснима на демонстрацији и проверавању поставке свирачког апарата (десне и леве руке), што у већини случајева није било могуће. Такође , деца нису могла да имају пробу са клавиром, коју имају у нормалним условима, па сам правила MIDI матрице и слала им у mp3 формату како би могли уз то да вежбају.
Потешкоће су имала и деца почев од пуцања и мењања жица, падање кобилице. Ученици нижих разреда којима се то десило нису могли то сами да поправе и замене, наравно, већ уз помоћ родитеља и мог упутсва. Наравно, они старији и самосталнији су могли сами.