Андреј Буњац - онлајн час презентација.pdf
https://drive.google.com/file/d/17KecF5PGOA_O7aE3XmoS2NTupiCuheay/view?usp=sharing
Циљ часа био је истраживање неколицине непознатих концепата из теорије вероватноће кроз компетитивно и креативно надметање. Кроз фантазијски оквир, ученицима су додељени задаци чије успешно решавање или откривање нових ствари доноси поене који могу преокренути коначни обрачун у њихову корист, а преко разних алата на интернету омогућено им је да сами истраже релевантне теме.
На почетку часа ученицима је прочитана прича о два завађена краљевства и четири елитна одреда који се боре да се домогну магичне реликвије. Ученици су подељени у четири групе и сваком је додељен унапред припремљен лик са специјалном моћи коју могу да искористе да помогну себи или да спутавају друге.
Свака екипа добила је 2 тешка задатка која садрже одређен број концепата из вероватноће који још нису обрађивани на часу (условна вероватноћа, комбинаторика), а задаци су маскирани као део ратне припреме (и текст им је прилагођен причи). Уз задатке добили су такође и мноштво материјала и упутстава где могу да се упознају са новим концептима самостално. Речено им је да нема правила и да је тражење решења на интернету дозвољено, али да ће решење без доброг писаног објашњења донети мањи бонус у коначном обрачуну. Свака група је послата у одвојене чет собе, а наставник се премештао из собе у собу или долазио по позиву ученика.
Како је постојао насумични елемент у њиховом обрачуну то је охрабрило слабије ученике да активније учествују јер су знали да постоји шанса да победе чак иако не успеју да заврше задатак, и знали су да ће им свако успешно откриће на неки начин бити награђено. Задаци су били такви да су често захтевали рад који је морао да се подели на већи број људи тако да нико из екипе не буде изостављен.
Све у свему, сматрам да je активно учешће ученика као и њихово усвајање нових концепата на овом часу било далеко изнад просека, што се и показало на следећем часу.
Већина алата који су били коришћени за директну изведбу часа су google алати:
Google Meet - за централну и одвојене чет собе
Google Docs - за прикупљање њихових радова и припремни материјал
Google Classroom - за припрему потребне документације и корисних линкова унапред
https://rolladie.net/roll-a-d20-die - Алат за бацање коцкица, који је омогућио увођење насумичних елемената у ток обрачуна.
https://faculty.math.illinois.edu/~hildebr/fakerandomness/ - Алат који може да провери низ резултата бацања новчића и оцени колико је насумичан
https://www.khanacademy.org/ - Линкови на видео записе са потребним лекцијама
Cambridge International AS&a Level Mathematics Pure Mathematics 1 - Sophie Goldie
https://www.khanacademy.org/ - Линкови према чланцима о релевантним темама
https://www.mathsisfun.com/ - Линкови према чланцима о релевантним темама
http://faculty.rhodes.edu/ - Линкови према чланцима о релевантним темама
https://nrich.maths.org/ - Сајт са ког су преузети задаци
Активно учешће ученика је било веће него икад до сад и по мом мишљењу било је пун погодак. Постигнути резутати су у оквиру предвиђеног - све 4 групе су успеле да ураде више од 70% проблема који су им задати. Чак и следећег часа, сви су се сећали задатака које су решавали. Нисам задовољан својом проценом времена које им је било потребно за рад тако да смо активност завршили на следећем часу.
Ученички утисци су добијени кроз анкету и дискусију. Већина је рекла да им се час допао и да би желели да виде више таквих часова током године. Неки су међутим прокоментарисали да су им задаци били претешки и предалагали да се боље избалансирају у будућности.
Школе
Управа школе ми је омогућила да овај час изведем уз врло мало бриге о техничким детаљима. Захваљујући етосу наше школе, ученици су већ јако добро дисциплиновани и добри у раду са технологијом па нисам морао да губим време да их подучавам како ствари функционишу.
Највећа потешкоћа приликом припреме била је у времену потребном да осмислим и испишем читаву фантазију као и да смислим начине на које могу да прилагодим проблеме једној фантастичној поставци. Добра страна тога је што када једном креирам ликове, могу на сличан начин да их користим кроз целу школску годину и доста часова провучем кроз ту призму па тиме и повећам заинтересованост за учешће на часовима по моделу који за то користе популарне игре.
Ученици који су мање компетентни за самостално истраживање на интернету можда нађу овакав приступ претешким - нарочито ако су навикли на фронталну наставу те им може бити потребна помоћ. Ученичке групе треба бирати пажљиво да буду добро избалансиране, те ученицима не треба дозволити да бирају сами већ треба да се упаре тако да буду пажљиво избалансиране.
Налазим да је психологија друштвених игара одлична подлога за даљи развој наставних метода и област која је тек загребана на светској образовној сцени. Снага оваквог приступа је у томе што користи брзе спољашње системе награђивања да у ученицима пробуди жељу за радом који временом омогућава и освајање дуготрајних унутрашњих награда. А како у овом времену деца већ увелико имају предиспозиције да у таквим играма учествују, пут ка томе никада није био лакши. За даљи развој оваквог прииступа потребно је само пронаћи начин да се као такав учини ефикаснијим у свакодневној настави и креирати довољно ресурса које би наставници могли да користе.