Ученици се подстичу да негују љубав према књизи, развијају читалачке навике, развијају критичко мишљење и размењују утиске о прочитаном. Ученик је у стању да препозна књижевни текст, чита са разумевањем, уме да препозна примере личне добити од читања, напредује у стицању читалачких компетенција, примени правописна правила у писаном изражавању.
Уводни ток: Како би се реализовала наставна активност, наставник је најпре креирао страницу на Падлету са одговарајућим упутством. Потом је обавестио колеге које предају исти предмет и послао им линк странице како би и они могли да проследе својим ученицима.
Разрада: Наставник дан пре обележавања Светског дана књиге ученицима путем Гугл учионице и плтформе на сајту школе прослеђује линк Падлет странице уз упутство за њено попуњавање. Рад није обавезен, дат је на добровољној основи. Ученици на Падлет уписују цитате у вези са књигом и књижевношћу уопште, али и сопствене мисли и запажања, дају другим ученицима препоруке за читање. Наставник прати активности ученика на Падлет страници и у Гугл учионици, кроз приватне коментаре, сугерише шта треба исправити, нарочито делове који се тичу правописа.
Закључак: Рад на пројекту није био временски ограничен, трајао је све док су ученици желели да уписују коментаре и запажања.
Ученици су мотивисани тиме што им је дата слобода да изнесу своје мишљење о књижевности, да бирају шта ће читати без наметања литературе наставним програмом. Тиме што рад није био обавезан, није било ни притиска, није постојала оцена од које би ученици стрепили, тако да су се пројекту прикључили сви који су желели.
Гугл учионица, платформа на сајту школе за учење на даљину, рачунар, интернет
Падлет - дигитални алат који је погодан за постављање краћих радова који обједињују текст и слику и у ком може радити већи број учесника.
Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2009.
Колега
Колеге које предају исти предмет су позвале своје ученике да се прикључе пројекту обавестивши их о активностима и проследивши им интернет адресу на којој могу да учествују у раду.
Тешкоћа је у томе што не постоји директан контакт између наставника и ученика и у таквој ситуацији наставнику је нешто теже да мотивише ученика. Наставнику треба више времена да припреми, прегледа радове и пошаље повратну информацију. Приликом рада на даљину теже је објаснити материју и не може се са сигурношћу знати колико су ученици разумели одређени садржај.
Предност је у томе што се наставници, као и ученици, усавршавају у примени дигиталних технологија, што је императив савременог друштва.
Предност подразумева развијање дигиталних компетенција, повезивање знања из различитих области, пре свега са знањем из информатике.
Тешкоћа настаје услед тога што нису сви ученици подједнаких способности када је примена дигиталних компетенција у питању и у овим околностима ослањају се на знање родитеља, који им не могу увек помоћи. Такође, немају сви ученици подједнаке материјалне услове, па највећи проблем настаје уколико ученик нема основна средства за овај начин рада.