Preuzmite:
O parafiskalnim nametima
Koliko puta vam se učinilo da plaćate takse za koje smatrate da je iznos previsok ili za koje ne znate čemu služe?
Upravo sa ciljem unapređenja transparentnosti i predvidivosti neporeskih dažbina koje plaćaju privredai građani, Partner Solutions, KPMG, NALED i Institut Mihajlo Pupin sprovode „Projekat za reformu neporeskih prihoda“ koji finansira Američka Agencija za međunarodni razvoj (USAID), i u okviru njega, Mesec parafiskala!
Pozivamo sve zainteresovane građane i privredu da se ovog juna uključe u dijalog i ukažu na takse i naknade koje smatraju nejasnim ili neopravdanim, kroz platformu za dijalog. Tokom meseca, konsultacije o ovoj temi biće organizovane kroz okrugle stolove sa privredom, poslovnim udruženjima, kao i predstavnicima lokalnih samouprava i ministarstava.
Šta su neporeske dažbine i parafiskali?
U neporeske dažbine spadaju pre svega takse i naknade za korišćenje javnih dobara, ali i brojni parafiskalni nameti čija je visina nije u skladu sa propisanom metodologijom (recimo utvrđena je u procentualnom iznosu ili prema ekonomskoj snazi poreskog obveznika).
Analize sprovodene tokom trajanja projekta pokazale su da je u preko 200 zakona i 270 podzakonskih akata propisano blizu 1.200 republičkih neporeskih dažbina. Najveći deo tih dažbina čine različite takse (3/4), dok se četvrtina odnosi na naknade za korišćenje javnih dobara i ostale oblike neporeskih dažbina.
Pored velikog broja propisa, problem je i što se ponekad iste neporeske dažbine (npr. takse) mogu pronaći pod drugačijim imenom - nadoknada troškova određenog postupka, naknada za izdavanje i produženje dozvole.
Na lokalnom nivou, neporeske dažbine su uređene u preko 400 odluka - o lokalnim administrativnim taksama, lokalnim komunalnim taksama, odlukama o visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemlјišta, odlukama javnih komunalnih preduzeća.
Postoji veliki broj neporeskih dažbina koje jedinice lokalne samouprave (JLS) naplaćuju, ali su često netransparentne, nedovolјno sistematizovane, a visina takse za istu uslugu varira između samih JLS.
Većoj transparetnosti postojećeg sistema neporeskih dažbina svakako bi doprinelo formiranje sveobuhvatnog, javno dostupnog elektronskog Registra, koji se lako može pretraživati prema izabranom kriterijumu. Osnovni princip na kome se zasniva Registar jeste da nijedna neporeska dažbina, bez obzira što je propisana odgovarajućim zakonom ili podzakonskim aktom, ne može biti naplaćena privredi i građanima ukoliko nije uneta, odnosno objavlјena u samom Registru.