Obrazovanje za 4.0 revoluciju

Procenjuje se da će između 400 i 800 miliona radnika širom sveta ostati bez posla do 2030. godine. Nijedna Vlada na svetu nije dovoljno pripremljena za taj tehnološki cunami.

Niko ne zna kako će izgledati tržište rada 2050. godine, ali se zna da će veštačka inteligencija i mašinsko učenje automatizovati veliki deo poslova koje ljudi danas obavljaju. Procene su da će veliki broj ljudi ostati bez posla, ali i da će tehnologija kreirati nove poslove. Kako bi se vlade širom sveta na vreme pripremile za svet “mašina” neophodna je modernizacija obrazovnih sistema.

Sistem formalnog obrazovanja u Srbiji je suočen sa višegodišnjim nedovoljnim ulaganjem u društveno-ekonomski položaj nastavnka. Neusklađenost znanja koja se stiču u formalnom sistemu obrazovanja sa potrebama savremenog poziva nastavnika, niske plate u prosveti, zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, digitalna (ne)pismenost i sistem usavršavanja nastavnika koji zahteva reformisanje i prilagođavanje novonastalim promenama doprineli su tome da je svaki četvrti učenik u Srbiji funkcionalno nepismen, dok je sa druge strane sve manje dovoljno kvalitetnih kandidata za nastavnička zvanja. Važno je vratiti sjaj nastavničkoj profesiji i tretirati je kao jednu od najvažnijih, kao npr. u Finskoj gde se 10% generacije na kraju školovanja bira i regrutuje u nastavničku profesiju predstavljajući je kao časnu i sa najvažnijim zadatkom – da inspiriše i mladima prenese želju za znanjem!

Rezultati PISA testiranja ukazuju da obrazovni sistem u Srbiji prednjači u regionu, međutim govore i da je čak 40% učenika u Srbiji funkcionalno nepismeno za matematiku i nauku, a da je 30% njih književno funkcionalno nepismeno. To je značajno više u odnosu na evropski prosek od 20%.

Strategija Evropa 2020, Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020, Nacionalna strategija o mladima i Strategija za zapošljavanje prepoznaju značaj obrazovanja za društveni razvoj. Međutim, nijedan od dokumenata ne nudi konkretne mere koje se odnose na sistemski razvoj nastavnika koji bi omogućio potpunu primenu reforme.

Delovanje svih strategija se završava 2020. godine što stvara savršenu priliku za uvođenje novina, reforme obrazovanja i postavljanje novih osnova i odskočnih daski za našu budućnost, razvoj sprskog društva i ekonomije. Ovo se može postići:

• Unapređenjem strateškog okvira uvođenjem dodatnih mera kojima bi se afirmisala projektna nastava u obrazovnom sistemu u Srbiji.
• Unapređenjem postojećeg regulatornog okvira.
• Putem podsticajnih mera, koje podrazumeva osnivanje intersektorskog tela koji će u mandatu od 6 meseci razviti program učenja zasnovanog na projektima u formi kursa sa završnim ispitom, koji će nositi 6 ESPB, pri Univerzitetu.
• Kroz set operativnih preporuka kojim bi se uspostavio sistem benefita za nastavnike koji sprovode projektnu nastavu; uspostaviti mehanizam nagrađivanja za najbolje projekte na nacionalnom nivou; povećati broj onlajn kurseva o projektnoj nastavi; poboljšati već kreirane programe za prvi i drugi razred gimnazije i kreirati školske programe koji su zasnovani na projektima za svaki izborni predmet ponaosobza sve razrede; kreirati priručnike za nastavnike sa temama projekata i konkretnim predlozima projekata kao i korisnim primerima.

Pokretač dijaloga o unapređenju inicijalnog obrazovanja nastavnika u pogledu projektne nastave je Organizacija za razvoj karijere i omladinskog preduzetništva Connecting, neprofitna organizacija koju su 2013. godine u Pančevu osnovali izuzetni pojedinci koji žele da vrate obrazovanja tamo gde mu je i mesto - na vrh piramide potreba!