Redni broj: 10 | 28. jun 2021
Opis problema
Pojedine takse i ostale neporeske dažbine su propisane u relativnom iznosu kao % na neku osnovicu koja je najčešće ukupan prihod, vrednost i slično. Kako je moguće da visina takse zavisi od prihoda ili neke druge osnovice?
Predlog rešenja
Utvrditi iznos dažbine u skladu sa Pravilnikom o metodologiji i načinu utvrđivanja troškova pružanja javne usluge.
Prosečna ocena: 0.96 Broj ocena: 246
Redni broj: 9 | 28. jun 2021
Opis problema
Kojim principom je utvrđeno da se naknada za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada u pojedinim slučajevima naplaćuje u zavisnosti od visine PDV-a? U prilogu 7, Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara je propisano da se naknada plaća kao % od PDV-a (npr. Tabela 4. Visina naknade za upravljanje otpadnim električnim i elektronskim proizvodima - Razred 3. Oprema informatičke tehnologije (IT) i telekomunikacija propisuje da se u za monitore ova naknada plaća kao 10% od PDV-a). Ovakvim načinom obračuna visina naknade zavisi isključivo od vrednosti proizvoda, a ne od bilo kakvog negativnog uticaja na životnu sredinu (što jeste svrha uvođenja ove dažbine).
Predlog rešenja
Uskladiti iznose naknada tako da visina zavisi od stepena negativnog uticaja na životnu sredinu a ne od vrednosti predmeta za koji se plaća naknada.
Prosečna ocena: 1 Broj ocena: 5
Redni broj: 8 | 28. jun 2021
Opis problema
Nejasno je koje javno dobro se koristi da bi se po osnovu toga propisala obaveza plaćanja naknade za unapređenje energetske efikasnosti (obveznici su lica koja obavljaju energetsku delatnost snabdevanja električnom energijom, snabdevanja prirodnim gasom i javnog snabdevanja prirodnim gasom i imaju licencu za obavljanje tih delatnosti, obavljaju energetsku delatnost proizvodnje derivata nafte i trgovine naftom, derivatima nafte, biogorivima i komprimovanim prirodnim gasom i imaju licencu za obavljanje tih delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje energetika). Ova dažbina propisana Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara po svojoj prirodi ne predstavlja naknadu, već klasičan primer skrivenog poreza.
Predlog rešenja
Ukinuti ovaj porez ili ga uključiti u obračun akcize.
Prosečna ocena: 1 Broj ocena: 5
Redni broj: 7 | 28. jun 2021
Opis problema
Iznosi taksi popisani podzakonskim aktom su definisani u EUR. Nejasno da li su iznosi definisani primenjujući važeću metodologiju za utvrđivanje troškova pružanja javne usluge za koju se naplaćuje taksa.
Predlog rešenja
Uskladiti vrednosti dažbina na način da su iznosi definisani u dinarima, pri čemu bi iznos bio utvrđen primenjujući pravilnik kojim se uređuje metodologija i način utvrđivanja troškova pružanja javne usluge za koju se naplaćuje taksa.
Prosečna ocena: 1 Broj ocena: 5
Redni broj: 6 | 25. jun 2021
Opis problema
Prema Zakonu o elektronskim komunikacijama, plaća se naknada za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija u visini do najviše 0,5% ukupnog godišnjeg prihoda. Ova vrsta naknade, prema našem mišljenju ima prirodu poreza na dobit kako po svrsi plaćanja, tako i po načinu obračuna, jer se utvrđuje u procentualnom iznosu u odnosu na ostvareni prihod. Ne predstavlja niti naknadu za korišćenje javnog dobra, niti taksu za pruženu administrativnu uslugu.
Predlog rešenja
Imajući u vidu stvarnu prirodu ove naknade i način na koji je propisana, predlažemo njeno ukidanje.
Prosečna ocena: 1 Broj ocena: 5
Redni broj: 5 | 25. jun 2021
Opis problema
Prema Zakonu o elektronskim komunikacijama, a u vezi sa tzv. „licenciranim“ radio-frekvencijskim spektrom za mobilnu telefoniju, prethodno je već izdata pojedinačna dozvola za korišćenje iste radio-frekvencije po sprovedenom postupku javnog nadmetanja i jednokratna naknada je plaćena. Pored toga, operator plaća godišnju naknadu za korišćenje RF spektra prema Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara. Plaćanje pojedinačne naknade dva puta za dozvolu za korişćenje iste frekvencije zapravo predstavlja dupli namet za operatera. Ukoliko bismo ovo davanje posmatrali hipotetički kao administrativnu taksu (kada bi se RATEL-u samo notifikovalo korišćenje frekvencije na određenoj lokaciji, što po ZEK nije slučaj), svakako bi trebalo preispitati metodologiju određivanja njene visine.
Predlog rešenja
Kako se za izdavanje i produženje pojedinačne dozvole za korišćenje radio-frekvencija za fiksnu baznu stanicu u radio-relejnoj vezi plaća naknada u iznosu od 25.000 RSD, a predstavlja namet koji se duplo naplaćuje operateru, predlažemo da se ista ukine.
Prosečna ocena: 1 Broj ocena: 5
Redni broj: 4 | 25. jun 2021
Opis problema
Prema Zakonu o elektronskim komunikacijama, za korišćenje frekvencija po režimu opšteg ovlašćenja (u okviru „nelicenciranog“ spektra), plaća se naknada za izdavanje i produženje dozvole (koja po svojoj suštini predstavlja administrativnu taksu), a kasnije i godišnja naknada za korišćenje ovih frekvencija kao javnog dobra, u skladu sa Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara. Visina ove naknade za dobijanje i produženje dozvole ne odgovara stvarnim troškovima RATEL-a za njeno izdavanje.
Predlog rešenja
S obzirom da iznos od 16.000 RSD koji se plaća za izdavanje i produženje pojedinačne dozvole za korišćenje radio-frekvencija za fiksnu radio-stanicu u radio-relejnom sistemu, po predajnoj frekvenciji nije srazmeran troškovima pružanja usluge od strane regulatornog tela, predlažemo smanjenje ove takse na nivo koji odražava stvarne troškove sprovedene radnje, odnosno pružene usluge.
Prosečna ocena: 1 Broj ocena: 5
Redni broj: 3 | 10. jun 2021
Opis problema
Prilikom kupovine stana neophodan dokument je i kupoprodajni ugovor koji je overen kod notara. Overa kupoprodajnog ugovora zavisi od vrednosti nekretnine iako notar radi isti posao bez obzira na to da li je vrednost nekretnine 50.000 evra ili 100.000 evra. Zbog čega kupci skupljih nekretnina moraju platiti višu taksu?
Predlog rešenja
Potrebno je odrediti taksu za overu kupoprodajnog ugovora na osnovu realnih troškova vremena koje notar ulaže a koje ne zavisi od vrednosti kuće (imajući u vidu da notar nije taj koji procenjuje tržišnu vrednost kuće već samo overava "papir").
Prosečna ocena: 1 Broj ocena: 5
Redni broj: 2 | 08. jun 2021
Opis problema
Dana 11. januara 1921. u Opštini Smederevo vadio sam izvod iz MKR za svog unuka koji ima 11 godina, učenik je osnovne škole i treba da ide na takmičenje u streljaštvu. Da bih dobio izvod morao sam da popunim obrazac sa svim podacima, kao da ja izdajem izvod a ne Opština.
Iako je reč o detetu, osnovcu, šesti razred, iako je to za sportsko takmičenje, naplaćena mi je taksa! Bio sam uveren da se za ovakve slučajeve taksa ne plaća. Samu taksu nisam mogao da platim na licu mesta karticom kako piše na objavi zalepljenoj na šalteru. Službenica mi je rekla da taj sistem ne radi. Morao sam da odem u grad, da uplatim i da se vratim po izvod.
To je, naravno, podrazumevalo čekanje u redu za plaćanje (dva puta – jednom da dobijem uplatnicu, udaljim se popunim je, a drugi put da uplatim!), a u opštini takođe dva puta! Čak i bez korone, takav tretman nema smisla a tek u vreme korone... Očigledno, sama kupovina računara i umrežavanje ništa ne znače ako građani od toga nemaju nikakvu korist!
Predlog rešenja
/
Prosečna ocena: 1 Broj ocena: 5
Redni broj: 1 | 08. jun 2021
Opis problema
Dana 12.12.2020 god. su mi dostavljena 2 Rešenja u utvrđivanju iznosa za zaštitu i unapređenje životne sredine za 2019 i 2020 godinu. U Obrazloženju se poziva na Uredbu o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja koji nastaje obavljanjem aktivnosti. Moja poslovna delatnost spada u grupu Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti.
U samoj uredbi u članu 1. u koji govori uopšteno o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu i u članu 2. koji prema Zakonu o računovodstvu deli pravna lica i preduzetnike na velika, srednja i mala koji imaju uticaj na životnu sredinu prema veličini, ne postoje kriterijumi šta to utiče na žagađivanje životne sredine.
Uredba ne određuje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu ili njeno zagađivanje. Ona samo određuje šifre delatnosti koje imaju veliku uticaj na životnu sredinu ne govoreći ni o pozitivnim ni o negativnim uticajima na životnu sredinu.
Kako ja kao preduzetnik radim stručne uslužne poslove prema klijentima koji imaju druge oblike poslovanja u samoj Uredbi ne vidim kakav je moj negativan uticaj na životnu sredinu i čime ja to negativno utičem na rušenje životne sredine. Radim u seoskom području, na privatnoj imovini gde mi je sedište radnje, selo Degurić pored Valjeva, radni prostor se nalazi u seoskoj sredini koji ima voća i livade koje ja sadim i negujem pa svojom delatnošći ne mogu negativno da utičem na životnu sredinu. Ovako posmatrno je unapređujem jer ne koristim neke negativne resurse ili je unapređujem negujuži drveće, mada to nema nikakve veze sa mojom poslovnom aktivnošču.
Predlog rešenja
Svoje radne uslove sam namerno naveo jer moja uslužna delatnost nema nikakve negativne uticaje na životnu sredinu pa tražim da:
Lično se slažem da zagađivači plaćaju za zaštitu životne sredine s tim što Republika Srbija mora da preduzme konkretne mere protiv zagađenja vazduha, vode i zemljišta a ne samo da naplaćuje namete koni nemaju veze sa realnošću i koji se smatra čistim nametom. Preduzetnici poput mene treba da budu oslobođeni plaćanja ovog nameta jer nema nikakvu osnovu u realnom zagađivanju životne sredine.
Prosečna ocena: 2.17 Broj ocena: 6