Paušalno oporezivanje

U Srbiji trenutno posluje oko 110.000 preduzetnika u paušalnom režimu, što je više od 30% svih privrednih subjekata – računajući i preduzetnike i privredna društva. Posmatrano po delatnostima, najviše je paušalaca taksista (12.458), zatim slede pravni poslovi (10.028), frizeri (7.436), programeri (6.820), i konsultanti (5.357).

Nešto manje od polovine svih preduzetnika su u paušalnom režimu oporezivanja, a ostali su u režimu vođenja poslovnih knjiga, odnosno lične zarade; i pored toga, više javnih prihoda (poreza i doprinosa) se naplati od preduzetnika paušalaca nego od onih koji su u drugim režimima oporezivanja.

Sa nivoom od preko 30%, nezaposlenost kod mladih u Srbiji je među najvećima u Evropi. U isto vreme, samo oko 7% mladih kod nas ima status poslodavca ili inokosno zaposlenih. Ovakvo stanje je, između ostalog, posledica i teškoća vezanih za status preduzetnika u našoj zemlji.

Postojeći sistem paušalnog oporezivanja opterećuje i preduzetnike i poreske službenike nepotrebnim administriranjem, dok s druge strane donosi nepredvidivost troškova poslovanja i ostavlja prostor za zloupotrebe. Kao najčešće prepreke za poslovanje paušalci navode sledeće probleme:

Kada započinju posao, preduzetnici ne znaju da li će im biti odobren status “paušalca” i kolike će poreze i doprinose morati da plaćaju, jer se o tome odlučuje tek nakon što registruju firmu. Samim tim ne mogu da procene da li im se uopšte isplati da pokrenu biznis.
Procedure kroz koje prolaze paušalci su nepotrebno komplikovane i često besmislene, zahtevaju obilaske nekoliko službi i dugo čekanje na dobijanje potvrda koje su inače odmah dostupne elektronski.
Status paušalnog obveznika se zloupotrebljava da bi se izbegle visoke dažbine koje se primenjuju na zaposlene po ugovoru o radu. S druge strane, finansijske obaveze propisane za paušalne obveznike su i dalje višestruko veće nego što su u stanju da plate pojedinci koji povremenim angažovanjem uspeju da prihoduju 100 ili 200 evra mesečno.
Poreska uprava ulaže previše resursa da bi za svakog od 110 hiljada paušalaca pojedinačno uradila analizu i pripremila poresko rešenje. Pritom su kriterijumi za određivanje visine paušalnog poreza izuzetno složeni i često zavise od subjektivne procene.

Neka od mogućih rešenja, odnosno potencijalnih tema za diskusiju su:

Uvođenje elektronske razmene podataka između državnih organa i automatizacija postupaka koje sprovodi poreska uprava (odobravanje statusa paušalnog obveznika, obračun iznosa poreskih obaveza, dostavljanje poreskih rešenja i potvrda o stanju poreskih obaveza) kako bi se unapredila efikasnost i predvidivost sistema.
Unapređenje pravila za dodeljivanje statusa paušalnog obveznika i kriterijuma za određivanje iznosa poreskih obaveza kako bi se smanjila motivacija da se kroz status paušalca prikrivaju faktički radni odnosi, a s druge strane omogućilo pojedincima koji prihoduju manje od minimalne zarade da posluju legalno.

Pokretač dijaloga o unapređenju sistema paušalnog oporezivanja je Udruženje za razvoj preduzetništva (URP), neprofitna organizacija koju su 2013. godine u Nišu osnovali preduzetnici i pojedinci koji žele da pokrenu sopstveni posao, u saradnji sa nevladinom organizacijom ENECA i uz podršku Ministarstva privrede. Udruženje okuplja više od 200 članova sa ciljem razvoja preduzetništva, podsticanja preduzetničkog duha i kreiranja boljeg poslovnog okruženja.